Anksioznost je, uz strah, sastavni deo života i predstavlja jednu od neprijatnih emocija koje su životno održavajuće. Razlika između anksioznosti kao emocije i kao mentalnog poremećaja je u učestalosti, kažu stručnjaci.
Svi se ponekad osećamo uplašeno, uznimereno te je potpuno prirodno, očekivano i zdravo da se anksioznost javi na prijemnim ispitima, razgovorima za posao, u novim i nepoznatim situacijama. Sa druge strane, kada se anksioznost oseća intenzivno, učestalo ili svakodnevno u meri da ometa svakodnevno funkcionisanje može se govoriti o mentalnom poremećaju koji se može (i treba) lečiti.
Nedefinisani strah ili strepnja je ono kako se najčešće opisuje anksioznost. Za razliku od straha koji podrazumeva očiglednu pretnju, anksioznost je pre osećaj da nešto loše sledi pa je nazivaju “slobodno lebdećim strahom”. Kada je anksioznost iracionalna, javlja se anksiozni poremećaj. Ovaj poremećaj uslovljava izbegavanje određenih situacija, mesta, osoba, životinja ili predmeta, pošto njihova prisutnost izaziva izrazito visok nivo neprijatnosti ili uznemirenosti.
Samim tim, anksioznost negativno utiče na kvalitet života, pa opet pogađa 30% populacije (ali samo u nekom trenutku života). Češće se javlja kod žena.
Zašto se javlja anksioznost?
Ne postoji jedinstveni uzrok za nastanak anksioznosti, slično kao i sa najvećim brojem mentalnih poremećaja, već se radi o kombinaciji genetike i faktora sredine. Mnogo se više zna o okidačima za pojavu anksioznosti, pošto njena pojava dominantno zavisi od iskustva osobe. Najčešći okidači su intenzivan stres i/ili dugotrajna akumulacija stresa, bez obzira na njegov intenzitet.
Obeležja anksioznosti
Strah i prekomerna briga su već navedeni kao dominantna obeležja anksioznosti, ali u ostale simptome ubrajaju se osećaj tenzije, nemira, uznemirenosti, strepnja pred nadolazećim opasnostima, slabost i umor, teškoće u koncentraciji, poremećaj sa spavanjem, doživljaj neadekvatnosti i/ili krivice. Ne moraju svi simptomi biti istovremeno prisutni. Uz osećanja, moguće je osetiti i fizičke simptome poput lupanja srca, znojenja, napetosti mišića, kratkog daha, vlažnih ili hladnih dlanova, osećaja pritiska u glavi, praćenog vrtoglavicom, bolom u grudima i osećajem nedostatka vazduha.
Kome se javiti i šta raditi?
Anksioznost je moguće savladati, povratiti i unaprediti kvalitet života, ali je pomoć stručnjaka nužna. Veoma je važno rešiti se stigme koja prati mentalne poremećaje i naći profesionalca. Psihoterapija i/ili medikamenti, u zavisosti od intenziteta poremećaja mogu vam pomoći da promenite i istiski uživate u svom životu.