Šta je disgrafija?
Disgrafija je definisana kao specifičana razvojna smetnja koja se javlja u učenju i sticanju sposobnosti pisanja slova. Relativno je učestala, zato što se javlja kod čak 18% dece, a češća je kod dečaka nego kod devojčica.
Kod ovog poremećaja važno je znati da su intelektualni kapaciteti deteta u potpunosti očuvani, prosečnih ili nadprosečnih vrednosti.
Ti si lenj/a!
Ili – U moje vreme toga nije bilo i šta nam fali?
Disgrafija je postojala i ranije. Nije bila ovoliko zastupljena, a o njoj se manje znalo, bar na našim prostorima, iz nekoliko jednostavnih razloga:
- Zakon o obaveznom osmogodišnjem školovanju stupio je na snagu tek 1952. godine. U tim posleratnim godinama obuhvat učenika nije bio apsolutan.
- Kao što se ranije smatralo da je levorukost nešto što treba ispravljati, pošto je pisanje desnom rukom bio normativ, tako se verovalo da su svi u stanju da pišu tačno i lepo (samo ako se potrude).
- Naša saznanja o čudesnim načinima na koji mozak radi su napredovala.
Deca i ljudi koji žive sa disgrafijom imaju problema u pisanju i prepisivanju. Radi se o načinu na koji “mozak” vidi grafeme. Mogu pisati slova nepravilno, sa teškim određivanjima margina, pisati kao u ogledalu, spajati u jednu reč sintaksičke celine i grešiti u primeni pravopisnih pravila koja u teoriji poznaju.
Da li to znači da su deca lenja i da se samo ne trude dovoljno? NE To samo znači da je deci potreba stručna pomoć logopeda.
Uzroci nastanska disgrafije
Kada saznate da Vaše dete ima disgrafiju, jedna od prvih pitanju su KAKO i ZAŠTO? Danas znamo da postoje 3 osnovna uzroka nastanka disgrafije:
- Nasledna disgrafija
- Disgrafija uzrokovana delovanjem nepovoljnih spoljašnjih faktora u razvoju deteta
- Kombinovani oblik koji podrazumeva nasledne predispozicije sa delovanjem nekih od nepovoljnih spoljašnjih faktora.
Kako se disgrafija leči?
Disgrafija se ne leči, ali se koriguje. To je nešto sa čime ljudi zauvek žive, uz više ili manje uspeha u savladavanju poteškoća. Sjajna stvar u vremenu u kome živimo je da pisanje rukom nije isključiv način pisane komunikcije. Uz upotrebu tastatura tu je i glasovno diktiranje u aplikaicjama koje reči pretvaraju u tekst i od njih ne treba bežati.
To svakako ne znači da pomoć logopeda nije potrebna. Disgrafija se u nekoj meri može korigovati, zavisno od tipa i trenutka kada se deca jave na tretman.
Rano otkrivanje je svakako veoma značajno, a kod nas je problem što postoji teško dijagnostifikovanje (naročito u manjim mestima) pre 10 godine, a nakon toga je moguće “popraviti” manje. Naime, sem kod teških oblika, vrlo često se veruje da je do uzrasta od 10 godina u pitanju “neispisan” rukopis.
Tipovi disgrafije
Postoje 4 tipa disgrafije i to su:
- VIZUELNA DISGRAFIJA koja nastaje usled izmenjene vizuelne percepcije, poremećaja vizuelne memorije, prostorne orjentacije i suženog opsega vizuelne percepcije. Kod ovog tipa je važno razumeti da se poremećaj prostorne orjentacije najčešće javja kod dece kod koje nije uspostavljena dominacija jedne strane tela.
- Auditivna disgrafija je povezana sa nerazvijenim fonemskim sluhom kada ne postoji auditivno diferenciranje fonema. Dakle, ukoliko dete ne razlikuje slične glasove pri izgovoru, vrlo izvesno će grešiti u pisanju tih slova, prevashodno u diktatu.
- Jezička disgrafija koja u osnovi ima patološki jezički razvoj i patološki nerazvijen govor. Prisutna kod velikog broja učenika sa razvojnom disfazijom.
- Grafotomorna disgrafija koja potiče iz nerazvijenih i nekoordinisanih grafomotornih pokreta ruke. Ovaj tip disgrafije utiče na rukopis, a ne na sadržinu i pravopisnu stranu napisanog teksta.
Disleksija i disgrafija
Iako se ova dva poremećaja veoma često javjaju i/li prepoznaju zajedno, moguće je da postoje i odvojeno. Zapravo, teškoća pri pisanju je nešto češća od teškoća sa čitanjem.
Na šta obratiti pažnju
Iako roditelji nisu i ne treba da budu dovoljno stručni da bi primetili postojanje disgrafije kod svog deteta postoji nekoliko stavri na koje možemo obratiti pažnju i podeliti ih sa učiteljima i/li defektolozima, članovima psihološko-pedagoške službe u školi:
- dete sedi izrazito nepravilno (iako nema urođeni deformitet koji bi onemogućavao pravilno držanje tela)
- nepravilni položaj šake pri pisanju. Ovo se lako testira korišćenjem silikonskih držača za prste kako bi se pravilno držala olovka. Deci bez teškoća to je najčešće prijatno i zabavno, deci sa disgrafijom nije.
- nedovoljno uočavanje razlikovanja slova po obliku koje dovodi do njihove zamene
- pisnje sa desna u levo poznato kao pisanje u ogledalu
- izrazito neuredan rukopis
- nemogućnost tačnog prepisivanja (bez greške)
- ulomljeni redovi, talasasti
- neujednačen izgled slova
- nejasne ili nedostajuće margine
- agramatičnost u pisanju- iako dete zna koje reči se pišu velikim/malim slovom, sastavljeno ili rastavljeno, to ne primenjuje tokom pisanja
- permutacija slova u rečima
Logoped Vam je prijatelj!
Kada postoji sumnja na postojanje disgrafije, potrebno je obratiti se logopedu, koji sprovodi posebno testiranje. Ukoliko se utvrdi da je taj problem prisutan, tretman je individualan i uključuje logopeda, roditelja i školu.
Sa disgrafijom se živi, lepo i kvalitetno
Kao roditelji svi “očekujemo” da su nam deca “ok” i svako pojavljivanje bilo kakvih dijagnoza nas naravno uplaši. Zatim se uplaše i naša deca. Veoma je važno da svako od nas razume da je “svako nekakav” i kao što je neko visok neko nizak, neko crnook, neko plavook, neko levoruk, neko desnoruk, tako se ponekad razlikujemo i u načinima na koji naš mozak “vidi” slova koja treba da napiše, u ovom slučaju, ili da pročita, kada je u pitanju disleksija. I da je to potpuno u redu.
Veoma je važno da se nakon uspostavljene dijagnoze dete ne povuče u sebe, da ne bude tretirano kao lenjo i nemotivisano. U zavisnosti od težine disgrafije učenici imaju pravo i mogućnosti školovanju po IOP-u1.
